"Istorijski poraz" za Britiš Petroleum

Utorak je bio porazan dan za globalnog energetskog giganta, kompaniju "Britiš Petroleum" (British Petroleum/BP).

Firma je naime, posle izlivanja ogromne količine nafte iz bušotine u Meksičkom zalivu, u periodu od aprila do juna zabeležila gubitak od skoro 17 milijardi dolara - odnosno nešto više od 13 milijardi evra.

Gubitak, jedan od najvećih u istoriji britanskih korporacija, izazvan je odlukom BP-ja da izdvoji 32 milijarde dolara za pokrivanje troškova uklanjanja naftne mrlje, nastale posle havarije na naftnoj platformi kompanije u Meksičkom zalivu.

Kompanija je potvrdila i da će se u oktobru sa položaja povući njen dugogodišnji izvršni direktor Toni Hejvord.

On je bio žestoko kritikovan zbog načina na koji je vodio operaciju obuzdavanja ekološke katastrofe izazvane kuljanjem nafte.

Udarna vest

Britanski mediji su saopštenju o gubicima BP-ja dali tretman udarne vesti. Reč je o kompaniji koja, primera radi, obezbeđuje svaku sedmu funtu u dividendama ovdašnjih penzijskih fondova, i firmi koja je samo prošle godine državi platila porez od skoro milijardu i četristo miliona dolara.

Gubitak od 17 milijardi dolara je jedan od najvećih u istoriji britanskih korporacija, ali eksperti procenjuju da je BP mogao da prođe i mnogo gore - budući da je kompanija procenila da će je naftna mrlja u Meksičkom zalivu koštati nešto više od 32 milijarde dolara.

To je ipak manje od sume koja bi, po proceni pojedinih analitičara, trebalo da se plati za uklanjanje nafte izlivene u more, za nadokandu štete oštećenim licima i firmama, kao i za kazne.

U BP-ju se nadaju da neće biri proglašeni krivim za težak i ozbiljan nemar u vezi sa ovom katastrofom.

Ne zna se iznos konačnog računa

Predsednik Upravnog odbora BP-ija Karl-Henrik Svanberg kaže za BBC da je teško sa stopostotonom sigurnošću tvrditi da konačni račun neće biti veći:

"U pitanju je zaista prava katastrofa; postoji čitav niz gubitaka koji iz nje proističu. Ovo je prvi put da smo izneli jednu ovakvu procenu koja se temelji na našem uverenju da se nismo poneli nemarno. Istini za volju, ne znamo kolika će ta suma biti na kraju jer to zavisi koliko će zahteva za isplatu obeštećenja biti podneto."

BP će sve platiti novcem koji će zaraditi prodajom dela svoje imovine u vrednosti od 30 milijardi dolara.

Dejvid Stron, autor knjige "Poslednji naftni šok" međutim veruje da brigama za zdravlje BP-ja, ako ih ima, nema mesta. On tvrdi da će kompanija relativno lako podmiriti troškove:

"BP je ogromna kompanija sa enormnim profitima. Ostavili su po strani novac za pokrivanje cene uklanjanja naftne mrlje, ali su istovremeno u drugom kvartalu zaradili pet milijardi dolara. Prošle godine su ukupno zaradili 14 milijardi dolara, a godinu pre toga, kada je cena nafte bila viša, 25 milijardi dolara. Nema sumnje da BP ume s parama - ali nisam siguran da će 32 miliajrde biti dovoljne za nadokandu svih troškova koje će imati zbog naftne mrlje u Meksičkom zalivu."

Problem pri nadoknadi štete

Stron ukazuje da pomenute 32 milijarde dolara obuhvataju i već izdvojenih dvadeset milijardi za naknadu štete ljudima koji žive duž obala Meksičkog zaliva. I tu bi po oceni sagovornika BBC-ioja mogao da se pojavi problem:

"To je minimum koji će platiti kao obeštećenje, što znači da im za čišćenje naftne mrlje i za plaćanje kazni ostaje 12 milijardi dolara - i to pod pretpostavkom samog BP-ija da neće biti proglašeni odgovornim za ozbiljan i težak nemar koji je i doveo do izlivanja nafte. O tome međutim ne odlučuje BP, već američki sud čije bi mišljenje i te kako moglo da se razlikuje. BP će verovatno morati da izdvoji još para što im, po mom mišljenjue, neće predstavljati veći problem. I ne treba sumnjati da će BP kao korporacija preživeti sve ovo ali će na kraju biti senka nekadašnje kompanije", kaže Dejvid Stron, autor knjige "Poslednji naftni šok".

Dosadašnji izvršni direktor BP-ja Toni Hejvord će se i zvanično povući sa položaja 1. oktobra.

Hejvord je žestoko kritikovan, posebno u SAD, zbog načina na koji je BP reagovao na eksploziju naftne platforme "Dipvoter Horajzon" 20. aprila ove godine, kada je poginulo jedanaest radnika, i potom na najteže izlivanje nafte u američkoj istoriji.

Milion dolara otpremnine

Njega će zameniti Amerikanac Bob Dadli, koji je trenutno zadužen za svakodnevno vođenje operacije uklanjanja izlivene nafte u vodama Meksičkog zaliva.

BBC je u ponedeljak objavio da 53-godišnji Hejvord odlazi uz otpremninu od milion dolara, i da će kada napuni 55 godina imati pravo na doživotnu godišnju penziju od nepunih 930 hiljada dolara godišnje.

Prvi čovek BP-jevog Upravnog odbora Karl Henrik Svanberg branio je takav finansijski aranžman rekavši da je tu prosto reč o onome što firma, po ugovoru, duguje svom izvršnom direktoru.

Hejvord će, po svemu sudeći, zadržati određenu poziciju u BP-ju, koji planira da ga pošalje u Sibir. Istini za volju, ne na onaj način na koji bi - s pravom ili ne - nemali broj Amerikanaca voleo da ga tamo pošalje, već kao jednog od visokih predstavnika BP-ja u zajedničkom poslovnom poduhvatu sa tamošnjim ruskim partnerima.