Načekaće se Sremci Šumahera i Batona

Oduvek smo bili skloni velikim projektima, ali su, isto tako, gotovo sve naše epohalne ideje patile od sindroma lošeg realizovanja i pogrešnog kalkulisanja. Tako je i gazda Jezdimir Vasiljević uspeo da organizuje meč stoleća između Roberta Bobija Fišera i Borisa Spaskog, da obezbedi neviđen publicitet, prilično nizak nivo prikazane igre i da projekat na kraju završi kao potpuni finansijski fijasko. Nije neka šteta, što bi naš narod rekao, važno je da se pevalo i pucalo!?

Jedan od najvećih marketinških znalaca u Srbiji Žozef Lončar tvrdi da je naš najveći problem loše planiranje. Kao po pravilu, mi idemo grlom u jagode, pa ako upali, upali... Svakom poslu, naglašava ovaj stručnjak, mora prethoditi duboko istraživanje. I to ne samo vrednosti i mogućnosti projekta već i suptilne procene onoga što želi ili namerava konkurencija. Ništa se u životu, a pogotovo u projektima koji su vredni stotine miliona evra, ne može raditi odoka.

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da će se u Staroj Pazovi graditi autodrom na kojem će se, bar tako najavljuju idejni tvorci, već 2012. sučeliti Baton, Hamilton, Raikonen, možda i Šumaher. Vest bi ostala u nivou naših, već pomenutih, grandioznih ideja da nekoliko, pomalo čudnih, ali veoma interesantnih činjenica, ne ostavlja podosta prostora za razmišljanje o njenoj ostvarivosti. Već najmanje deceniju Međunarodna automobilska federacija (FIA) traga za novim tržištima. Više razloga je pokrenulo tu nuždu magova svetskog automobilizma Majkla Mozlija i Bernija Eklstona. Zasićenje tržišta – a i toga je bilo – predstavljalo im je manju brigu. Znatno ozbiljniji problem činili su kruta poreska politika razvijenih zemalja i neverovatno strogi propisi za propagiranje alkohola i duvanskih proizvoda (glavnih oglašivača), koji su se graničili s prohibicijom. Zato se krenulo na istok i ludi karavan Formule 1 dobio je nove destinacije, najpre u Mađarskoj, a zatim u Turskoj, Bahreinu, Maleziji i Kini. Kad se stvari tako posmatraju, onda ni "Velika nagrada Srbije" nije nemoguća.

Srpska javnost je saznala da iza projekta 3.650 metara duge piste kod Stare Pazove stoji Zoran Stefanović i njegova firma AMKO (Amco). U stvari, da je investicija zasnovana na javno-privatnom partnerstvu, gde će opština uneti zemljište, a investitor novac. Mada se, za sutra, najavljuje potpisivanje ugovora, koji će omogućiti da se, navodno, projekat realizuje do 2012. godine i da će već tog leta ka Srbiji krenuti karavan najbržih na planeti, pre bi se moglo reći da će taj papir biti izraz želja, odnosno tzv. pismo o namerama.

Predsednik opštine Stara Pazova Goran Jović, ne bez razloga, kaže da ništa nije nerealno i da će, ako se pista izgradi po standardima FIA, dolazak Formule postati izgledan. Ali, dodaje Jović, iza svega toga treba da stane država.

To, i još jedna, naizgled sitnica, stoje kao glavne prepreke "Velike nagrade" u Staroj Pazovi. Država ne bi trebalo da staje iza takvih projekata jer njih, po pravilu, gradi privatni kapital i njegovi interesi. Ako toga nema, onda nema ni tog državnog pokroviteljstva koje bi pokrilo sve troškove. Na drugi problem ukazuje direktor Fonda za promociju investicija u Vojvodini (VIP Fond) Branislav Bugarski. Čovek koji je jedan od najobaveštenijih o svim investicijama u Pokrajini, priznaje da o autodromu u Staroj Pazovi ne zna gotovo ništa. Međutim, on primećuje nelogičnost u projektu. S gledalištem od 20.000 ljudi ne može se dobiti nijedna trka Formule. Istovremeno, ukazuje na to da jedan od najvećih projekata u Vojvodini, u koji italijanska kompanija "Bernardi" u Pećincima namerava da uloži 250 miliona evra, predviđa upravo nešto slično.

Nećemo sada o nepotrebnom konkurisanju, ovo je slobodna zemlja liberalnog tržišta i ovde svako može pokušati da realizuje svoju ideju. Problem je u planiranju, koordinaciji i kalkulaciji. Kako smo došli do toga da se na samo desetak kilometara razdaljine razmišlja o dva autodroma i znamo li da se u takve projekte ne ulazi bez nekoliko stotina miliona evra? Ako to ne znamo, onda smo neozbiljni i Sremci će se sigurno načekati Šumahera.

Izvor: Dnevnik