Izložba u Titovom bunkeru - sklonište u Konjicu postaje mesto za umetnost

Bunker ARK – atomska ratna komanda (vojni naziv "D-O"), koji je, nedaleko od Konjica, u unutrašnjosti brda, u podnožju planine Zlatar, podigla bivša JNA na površini od 6.500 m2, biće na proleće sledeće godine pretvoren u specifičan izložbeni prostor u kome će biti održan Međunarodni bijenale savremene umetnosti pod nazivom "D-O ARK Underground". Smešten na dubini od 280 metara ispod zemlje, bunker je sagrađen sa namerom da, u slučaju (atomskog) rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija (sklonište za Štab vrhovne komande) i sklonište za predsednika Tita, njegovu porodicu i najbliže saradnike. Ovaj objekat, koji podseća na lavirint, sa više od stotinu prostorija i potpuno sačuvanim inventarom (sastoji se od brojnih rezidencijalnih prostora, sala za konferencije, kancelarija i "predsedničkog bloka"), bio je predviđen da obezbedi nesmetan život 350 ljudi tokom šest meseci. Do 90-ih godina izgradnja (koja je trajala od 1953. do 1979. i za koju je investirano 4,6 milijarde dolara) i postojanje ovog bunkerabila je najstrože čuvana vojna tajna.

Izborom mesta, sa prostorom koji je u potpunosti sačuvao sve znake i simbole bivšeg sistema, projekat Bijenala, koji je već stekao pravo da se koristi znakom CECEL (Council of Europe Cultural Event) izlazi iz okvira standardne međunarodne manifestacije. Projekat dolazi iz Bosne i Hercegovine, a Savet Evrope ga je proglasio kulturnim događajem Evrope 2009/2010. U finansiranje projekta uključio se i UNESCO.

Bijenale u Titovom skloništu sastojaće se od predavanja, izložbi, okruglih stolova, performansa i biće mesto susreta brojnih stranih i domaćih umetnika, kustosa, teoretičara umetnosti, a u samu organizaciju do sada su se uključile brojne institucije iz BiH i šire: Umjetnička galerija BiH, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, sarajevski Kolegijum artistikum Muzej suvremene umjetnosti Istra i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, a pokretač ideje je Udruženje za promociju vizuelnih umjetnosti "Kult Zona". Selektori manifestacije su Branislav Dimitrijević, istoričar umetnostiiz Srbije, Petar Ćuković, istoričar umetnosti iz Crne Gore,i Jusuf Hadžifejzović, umetnik iz Bosne i Hercegovine.

Na Bijenalu će učestvovati regionalni kao i priznati svetski umetnici koji će, realizujući svoja dela u prostoru, imati priliku da reaguju i ostavelične komentare na istoriju koju ovaj prostor simbolizuje: na jednoj strani to je zemlja, razrušena, spaljena i ekonomski uništena, a na drugoj strani tu je ARK – Atomska ratna komanda, sačuvana u potpunosti, stvorena da preživi sve.

Edin-Edo Hozić, bosanskohercegovački umetnik i jedan od inicijatora Bijenala, pojašnjava: "Zamislili smo da umetnik koji učestvuje na bijenalu, na licu mesta stvara delo koje funkcioniše samo u tom prostoru. Posle tri ili četiri bijenala mi dobijamo muzej, a objekt bunkera ostaje netaknut. Svi učesnici moraće da buduo prezni prema enterijeru. Na taj način postigli bismo da ljudi u BiH koji baš mnogo i ne znaju o modernoj umetnosti dođu, vide sklonište i usput se upoznaju sa umetnicima i njihovim delima".

Prvi evropski partner biće istraživački centar rimskog univerziteta – Muzej laboratorija savremene umetnosti (MLAC). Simoneta Luks, direktorka ovog muzeja i redovna profesorka istorije savremene umetnosti na rimskom univerzitetu "Sapienca", koja je prošlog decembra, prilikomsvečane inauguracije, posetila bunker, smatra da je "ovaj projekat, koji se predstavlja sa internacionalističkom, demokratskom i konstruktivnom ambicijom, u stanjuda valorizuje međudržavnu povezanost bivših jugoslovenskih republika. Prijateljske veze i intelektualna razmena nisu nikada prekinute, čak ni u periodu napada i pod stvarnim, medijskim i retoričkim bombama usmerenim ka razaranju osnova ljudskih univerzalnih vrednosti". Iako poziv bosanskohercegovačkih intelektualaca za sada još nije dobio odgovarajući eho u svim bivšim jugoslovenskim federalnim jedinicama, Luksova ističe da je i izbor "komesara" simboličan u smislu. Po njenim rečima, toje način da se, pod zastavom savremene umetnosti, ponovo stvoristara balkanska federacija.