Ko vozi najveće jahte na Jadranu; novac i nautika ujedinjuju srpske i hrvatske bogataše

Najveću jahtu na Jadranu ima srpski kralj šećera Miodrag Kostić Kole, koji je prošle sezone ploveću vilu s luksuznim apartmanima, "Azimut 85 fly", dug 27 metara, zamenio pravim plovećim kraljevskim dvorcem "Alexandar V", piše zagrebački "Jutarnji list".

Jahta duga 48 metra, sa šest apartmana i sedam članova posade, imala je i kraljevsku cenu - 28 miliona evra. Prošle godine na brodu mu se pridružio i njegov prijatelj Nebojša Mišić, takođe "kralj", ali kralj marcipana. Jahtu veže u još nedovršenoj mega marini u Tivtu, a u slobodnim terminima nudi je u čarter - za 200.000 evra nedeljno.

Za njim sledi hrvatski biznismen Dubravko Grgić, vlasnik osiguravajućeg koncerna "Agram", kako mu se zove i nova jahta. Duga je 44 metra, a koštala je 20 miliona evra. "Agram" je 13 metara duži od Grgićeve prethodne jahte "Navetta 30", a od nje je i tri puta skuplji. Vrhunski uređen, "Agram" je i mesto za zabavu i najsavremeniju komunikaciju i u čarteru košta 120.000 do 140.000 evra nedeljno.

Siniša Mihajlović je fudbaler s najvećom jahtom. Poseduje 41 metar dug "Baglietto", i to ne bilo koji, već onaj čiji je prethodni vlasnik bio slavni talijanski modni kreator Roberto Kavali. Boja trupa preliva se iz zelenu u ljubičastu, iz zlatne u plavu i u svim kombinacijama tih boja, zavisno od ugla pod kojim je obasjava sunce. Kavali je jahtu cenio 20 miliona evra, ali Mihajlović kaže da mu je u ime prijateljstva prodao upola jeftinije, za 10 miliona evra. Verovatno je to ipak bila vezana trgovina, jer Mihajlović je od Kavalija kupio i njegovu vilu na obali Sardinije.

Tako je Pavo Zubak, nekadašnji broj 1 na top listi i hrvatskih i jadranskih jahtaša, sa svojim 36,5 metara dugom jahtom "Benetti Clašic 120" koja košta oko 15 miliona evra pao na drugo hrvatsko i na četvrto jadransko mesto, podseća "Jutarnji list".

Prošle godine među hrvatske mega-jahtaše je iznenada upao i Luka Rajić. Nekadašnji vlasnik hrvatske mlečne industrije Dukat, sada fabrikant čokolade u Švajcarskoj, ima 33,5 metara dugu "Mangustu 108", koja spada u najluksuznije Open jahte na svetu.

S njom je Rajić za pola metra premašio sledećeg na lestvici jadranskih jahtaša - "Sunseeker Predator 108" srpskog strujnog tajkuna Vojina Lazarevića. Lazarević je i vlasnik više kompanija u Srbiji, pored ostalog je i strateški partner grčke tvrtke "Lamda development", koja je za 56 miliona evra kupila bivšu tvornicu tekstila "Beko". Njegov Predator je ista ona jahta koju je Džejms Bond koristio u filmu "Kazino Rojal". Svoj brod iznajmljuje za 80 do 86 hiljada evra nedeljno.

Nakon dva Željka, Keruma i Mitrovića, na listi slede dve stare i obnovljene jahte duge 34 metra, "Broward" i "Le Mirage", koje ne mogu da se uklope u savremene cenovnike i najslobodnija procena vrednosti došla bi do svote od 7 miliona evra. Vlasnik jedne od njih je Ivica Kurtović, povratnik iz SAD-a, dalmatinski građevinski preduzetnik i vlasnik hotela "Le Meridien Lav", a vlasnik druge je porodica Volmut, nakon što je preminuo Radovan Volmut, koji je nekad vodio projekt zagrebačke Sveučilišne bolnice.

Uz bok njima po metraži su dve luksuzne serijske jahte "Navetti 30" novoga tipa. Jedna od njih pripada srpsko-bosanskom kralju čipsa Bojanu Milivojeviću. On je bivši jugoslavenski reprezentativac u hokeju na ledu koji se nakon sportske karijere bacio u biznis.

Druga "Navetta 30" je na vezu u Tehnomontovoj marini u Puli. Pripada 43-godišnjem Petru Matiću, vlasniku beogradskog MPC Holdinga, jednom od deset najbogatijih, ali i najmisterioznijih Srba. Nikada nije dao intervju, nikada nije objavljena ni jedna njegova fotografija. Rođen je u Mariboru, a zatim se s roditeljima preselio u Benkovac. Prvu firmu MPC osnovao je 1989. u Hrvatskoj, a dve godine kasnije registrovao je i u Beogradu.

Početkom rata u Zadru je imao nekoliko prodavnica obuće, a u Srbiji je u vreme sankcija imao četiri fri-shopa - posao s naftom, cigaretama i stranim pićima tada je bio najunosniji. To su tada mogli jedino on i Marko Milošević, Slobin sin. Promenu vlasti je dočekao spremno i preporukama prijatelja postao blizak sa Zoranom Đinđićem.

"Jutarnji list" zaključuje da je na Jadranu oživelo bratstvo i jedinstvo na nautički način. Srpski i hrvatski bogataši se susreću na Hvaru i Braču, u Dubrovniku, na Kornatima, na Brionima, na svim mestima gđe se skuplja džet-set. Najbogatiji ljudi eks-Jugoslavije imaju zajedničke interese i u poslu i u odmoru. Što ne može politika, može novac i nautika. Samo je važno čiji je brod veći, brži, raskošniji.